Elektronsko poslovanje


1. ELEKTRONSKO POSLOVANJE

1.1. POJAM

Reč elektronsko poslovanje je prvi put upotrebljen 1996. godine od strane američke kompanije IBM, kojim je ona nastojala da opiše transformaciju osnovnih poslovnih aktivnosti kroz upotrebu Internet tehnologija, budući da se do tada pod elektronskim poslovanjem podrazumevalo poslovanje preduzeća u oblasti elektronske industrije. Na zapadu u poslednjih nekoliko godina popularno je koristiti popularne termine koji počinju sa slovom “e” (buzzwords) i koji označavaju različite nove tehnike i tehnologije poslovanja na Internetu.
Elektronsko poslovanje jeste vođenje poslova na Internetu, što ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, nego i brigu o klijentima i poslovnim partnerima, kao i organizacija poslovanja u sopstvenoj firmi online i organizacija prema klijentima. Brzina, globalizacija, unapređenje produktivnosti, dolaženje do novih klijenata i deoba znanja među organizacijama i institucijama u cilju ostvarivanja konkurentne prednosti-jesu termini koji određuju elektronsko poslovanje, prema rečima Lu Gerstnera, generalnog direktora IBM. Ukratko, sinonim za savremeno poslovanje jeste elektronsko poslovanje.

EB = EC+BI+CRM+SCM+ERP 

e-Commerce (Electronic Commerce EC – elektronska trgovina) je kupovina ili prodaja dobara ili usluga putem Interneta, naročito putem servisa World Wide Web. U praksi se ovaj termin često koristi umesto novijeg termina e-business, što znači poslovanje putem Interneta. Termin e-Commerce može se definisati i kao proces upravljanja online finansijskim transakcijama od strane pojedinaca ili kompanija. Ovaj proces uključuje kako maloprodajne, tako i veleprodajne transakcije. Termin Online je sinonim za Internet (biti na liniji = biti na Internetu). Fokus e-Commerce-a je u sistemima i procedurama pomoću kojih dolazi do razmene različitih finansijskih dokumenata i informacija. Ovi sistemi uključuju transakcije kreditnim karticama, e-cash (elektronska gotovina), e-billing (elektronsko plaćanje), e-cheques (elektronski čekovi), electronic invoices (elektronski računi), narudžbine i finansijske izjave. e-Commerce praktično omogućuje nastavak korisćenja tehnologije elektronskih razmena podataka (EDI).
BI poslovni podaci i istraživanje pruža primarne i naknadne informacije o tržištu, potrošacima, konkurenciji i ostalim činiocima poslovanja na osnovu kojih se definiše strategija poslovanja.
CRM (odnos sa potrošacima) predstavlja potporu izmedu poslovanja (preduzeća i krajnjeg korisnika) kupca, direktnu strategiju nastupa, SCM upravljanje zalihama-lancem dobavljača koordinacija kanala distribucija isporuke proizvoda pravovremeno do potrošača.
ERP (primena inicijativa) je organizacija i optimizacija poslovnog procesa u skaldu sa smanjenjem troškova poslovanja.
Kao što se može videti iz prethodnih definicija, pojam elektronskog poslovanja je mnogo širi od definicija najčešće korišćenog njegovog sinonima e-Commerce. Mnogo prikladniji termin za elektronsko poslovanje jeste e-Business, ( Electronic business EB-elektronsko poslovanje), po rečima stručnjaka IBM koji su definisali elektronsko poslovanje kao “siguran, fleksibilan i integralni pristup dostavljanju raznih ekonomskih vrednosti kroz kombinaciju sistema i procesa koji obavljaju osnovne poslovne operacije sa jednostavnošću i obuhvatom koji omogućuje primena Inernet tehnologija“, predstavlja skup poslovnih aktivnosti koje se odvijaju posredstvom informaciono-komunikacionih tehnologija, a posebno Interneta, i koje podrazumevaju:
• optimizaciju poslovnih procesa ( proizvodnja, marketing, veleprodaja, distribucija, prodaja, naplata, isporuka, dopuna zaliha );
• unapređenje odnosa sa ciljnim javnostima ( klijentima, zaposlenima, dobavljacima, distributerima ) i
• unapredenje ostalih poslovnih servisa podrške ( banke, advokatske agencije, računovodstvene agencije, zakonodavstvo i vladine agencije ). 

Sa druge strane, elektronska trgovina, e-commerce, predstavlja komponentu elektronskog poslovanja, koja opisuje procese kupovine, prodaje i razmene dobara, usluga i informacija, putem računarskih mreža koje uključuju i Internet.
Bilo koja firma ima mogućnost primene elektronskog poslovanja u svom poslovnom procesu. U praksi, većina firmi postepeno uvodi komponente elektronskog poslovanja u pojedine poslovne procese. Osnovni razlog postepenog uvodenja elektronskog poslovanja u firmama jeste postepeni razvoj automatizacije poslovnih procesa. Da bi se u nekoj firmi uveo neki proces elektronskog poslovanja, odgovarajući poslovni proces u firmi mora biti prethodno automatizovan.

1.2. PODELA I OBLASTI

Najznačajniji kriterijum za podelu elektronskog poslovanja je svakako stepen korišcenja elektronske tehnologije u savremenom poslovanju. Po ovom kriterijumu elektronsko poslovanje možemo podeliti na:

  • Potpuno elektronsko poslovanje- To znači da se kompletan ekonomski ciklus od prozvodnje preko trgovine i distribucije mora obavljati potpuno uz primenu elektronskih tenologija.
    • Delimično elektronsko poslovanje- podrazumeva elektronifikaciju pojedinih poslovnih procesa. Ovaj vid ekonomskog poslovanja se češće sreće u praksi, i to zbog: nedostatka finansijskih sredstava, niskog stepena razvijenosti pojedinih tehnologija, ali i radne intezivnosti nekih aktivnosti.

Elektronsko poslovanje se sastoji iz dva glavna dela: strategije elektronskog poslovanja i primene elektronskog poslovanja (operativni procesi). Strategijama elektronskog poslovanja definišu se svi poslovni procesi koji imaju za krajnji cilj zadovoljstvo klijenta i profit firme. Medjutim, da bi se ostvario cilj elektronskog poslovanja, potrebno je kreirati i voditi operativne procese koji u biti čine elektronsko poslovanje.

Elektronsko poslovanje se sastoji iz nekoliko oblasti. Ove oblasti predstavljaju elektronificirane aktivnosti savremenog poslovanja, i njihova zajednička karakteristika je korišcenje elektronske tehnologije. Oblasti elektronskog poslovanja su:

e-Filozofija
Elektronska filozofija, odnosno, Business Philosophy, Strategy & Policy je, pak, takva filozofija poslovanja koja ima za cilj klijenta, a koja je utemeljena na strategiji “posmatraj globalno, deluj lokalno“, u distribuiranom okruženju Interneta, gde je cilj ostvariti odabrani nivo interaktivnosti s klijentom.

e-Trgovina
Elektronska trgovina je danas najznačajnija oblast elektronskog poslovanja. Sve definicije elektronske trgovine možemo podeliti u tri kategorije: opšte, šire i uže. Opšte definicije daju najopširnije poimanje elektronske trgovine. Na primer, elektronska trgovina se definiše kao “opšti pojam za poslovanje uz pomoć telekomunikacija i sredstava baziranih na komunikacijama“. Ove definicije ne daju značenje već samo utvrđuju njegove granice. Šire definicije pokušavaju da daju značenje, ali uključuju i aktivnosti koje nisu samo trgovinske. Tako se elektronska trgovina definiše kao “svaka upotreba eleketronskih mreža i tehnologija za trgovinske i druge ekonomske aktivnosti“. U šire definicije spadaju i one koje kombinuju aktivnosti i tehnološke aplikacije, pa se za elektronsku trgovinu kaže da je to “poslovanje elektronskim putem“. Ono je bazirano na elektronskoj obradi i prenosu podataka uključujući tekst, zvuk i video. Ona uključuje mnoge aktivnosti kao elektronsko trgovanje robom i uslugama, elektronsku isporuku digitalnih sadržaja, elektronski transfer novca, elektronsko trgovanje aukcijama, elektronske listove, trgovinske aukcije, direktan marketing i postprodajne usluge. Ona podrazumeva i proizvode i usluge, tradicionalne aktivnosti (obrazovanje, zdravstvo) i nove aktivnosti (virtuelne tržne centre). Uže definicije smatraju da elektronska trgovina predstavlja elektronificiranu trgovinsku aktivnost, pa je definišu kao kupovinu proizvoda i usluga i informacija putem elektronske mreže. Ima pogrešnih shvatanja da elektronska trgovina predstavlja trgovinu putem Interneta. Internet trgovina je sastavni deo elektronske trgovine. Smatra se da je najprikladnija definicija ona, koja elektronsku trgovinu definiše kao trgovinsku aktivnost koja se obavlja primenom elektronske tehnologije.

e-Placanja
Elektronska plaćanja podrazumevaju transfer novca i izvršenje plaćanja primenom elektronske tehologije. Elektronska plaćanja velikih vrednosti se obavlaju upotrebom privatnih informacionih mreža. Korisnici ovih mreža su banke i druge finansijske institucije. Ovakve mreže se koriste za obavljanje međunarodnih plaćanja (kao što je mreža S.W.I.F.T. organizacije) i za unutrašnji platni promet (primer američke mreže FEDWIRE). Plaćanje malih vrednosti se elektronski obavlaju uglavnom primenom elektronskih kartica. Najsavremeniji vid platnih kartica su platne kartice sa elektronskim očitavanjem informacija i one omogućavaju elektronska plaćanja uglavnom primenom elektronskog prenosa sredstava sa mesta prodaje (EFTPOS).

e-Komunikacije
Elektronske komunikacije podrazumevaju oblast elektronskog poslovanja u kojoj se elektronska tehnologija primenjuje za razmenu poruka izmedu poslovnih subjekata. Najznačajniji mediji elektronskih komunikacija su: elektronska razmena podataka-EDI, EAN komunikacija-EANCOM i Internet komunikacioni servisi.

e-Marketing
Strateško odlučivanje o poslovnim procesima (eIntelligence) u cilju zadovoljenja potreba korisnika i firme zasniva se na kreiranju baza znanja o profilu i potrebama kupaca, osoblja firme, managementa, i ostalih ciljnih javnosti u poslovnom okruženju firme.
e-Proizvodnja
Elektronska proizvodnja podrazumeva stvaranje proizvoda i izvršenje usluga primenom elektronske tehnologije. Ovo je nova oblast elektronskog poslovanja i uslovljena je nastankom elektronskih proizvoda. Distribuirano okruženje obezbeduje rad na daljinu: “telework”, “work at home”, “virtual teams”, “procedures at intranet”, “Web expert conferencing”… Internet takode omogucuje  upravljanje kvalitetom proizvoda koji su kreirani na osnovu potreba korisnika u realnom vremenu.
e-Tehnologija
Da bi se ostvario sistem efikasnog i isplativog elektronskog poslovanja, firma mora da poseduje odredenu informacionu i komunikacionu infrastrukturu, da ima opisane poslovne procese na nivou upravljanja bazama podataka i da strateški i operativno koristi podatke iz informacionog sistema za upravljanje na razlicitim hijerarhijskim nivoima odlučivanja. Elektronske tehnologije su one tehnologije koje omogućuju ostvarenje online poslovnih procesa, od nivoa Web softverske tehnologije (asp, php, sql, java…), dizajna (Web design) i njihove  upotrebljivosti na nivou potreba korisnika (“usability”). One obuhvataju i procese razmene imedu zainteresovanih strana u poslovnom procesu (B2C, B2B, B2E, B2G, C2G, eBanking …).
e-Distribucija
Jedna od karakteristika elektronskih proizvoda je mogucnost elektronske distribucije, obzirom da ovi proizvodi nemaju materijalni oblik. Internet je kanal za distribuciju koji obezbeduje najniže troškove distribucije i zahteva manje angažovanje kapitala za distribuciju. Potpuno elektronsko poslovanje se razlikjue od delimičnog, po tome što ukljucuje elektronsku distribuciju. Da bi se uspešno završio proces razmene dobara izmedu zainteresovanih strana u procesu online poslovanja, potrebno je obezbediti prilagođene modele lanaca distribucije fizičkih i nematerijalnih dobara i usluga.
e-Zaštita
Da bi kompletan proces online poslovanja bio ureden i u skladu sa potrebama zainteresovanih strana, mora postojati pravni okvir koji osigurava bezbedno poslovanje sa maksimalno smanjenim rizicima.

ELEKTRONSKA TRGOVINA

Pojam i definisanje elektronske trgovine

Većina ljudi o elektronskoj trgovini misli kao o online kupovini. Ovo se obično naziva e-komerc tipa potrošač-prodavac (consumer-to-business, t.j. C2B). Ovo je tradicionalna prodaja na malo, ili storefront tip poslovanja.
Pod pojmom elektronske trgovine najčešće se podrazumeva upravljanje trgovinom roba i usluga, uz pomoć telekomunikacionih i telekomunikaciono baziranih alatki, odnosno obavljanje različitih poslovnih transakcija, uz upotrebu Interneta kao aktivnog medija.
Sa širenjem primena Interneta razvijaju se ideje a ubrzo i praksa njegove masovne primene u elektronskoj trgovini, što treba shvatiti kao ozbiljan ekonomski fenomen. U prilog tome, govori i činjenica da promet robe i usluga, na ovaj modernizovan način, u svetu 2000. godine dostiže nivo od 377 milijardi dolara, dok je već za 2002. projektovan nivo od 1.234 milijarde dolara (prema istraživanju Active Media Research-a, 2000). Brojke koje svakodnevno pristižu svedoče o intenzivnom razvoju elektronske trgovine. Svet ne miruje pa tehnološke inovacije stavljaju pred svršen čin učesnike u poslovnom lancu, od proizvođača do prodavaca i isporuči oca krajnjem potrošaću – ili se prilagoditi i uključiti se u savremene tokove, ili rizikovati skoru propast.
Elektronsko tržište pruža jednake šanse svima da se predstave. Ovo tržište je ogromno budući da zapadne navode broj od više od 300 miIiona korisnika Interneta, od kojih se najveći deo upravo nalazi u zemljama sa najvišim standardom, gde se u elektronskoj trgovini najdalje otišlo. Koncept elektronske trgovine, sa svim svojim elementima kompjuterske i telekomunikacione tehnologije, podrazumeva brže i efikasnije obavljanje različitih poslovnih transakcija.

Značaj elektronske trgovine

Sa stanovišta ekonomske efikasnosti privrede, razvoj elektronske trgovine je jedan od ključnih faktora ekonomskog razvoja svake zemlje. Elektronska trgovina otvara i afirmiše tzv. bespapirno (“paperless”) poslovanje. Međutim, tradicionalno poslovanje u papirnom obliku ostaje i dalje i to čak i u najrazvijenijim zemljama. Ipak, ono je sve manje prisutno jer je elektronsko poslovanje donelo brojne prednosti.
Ekonomske transakcije se danas uz upotrebu tehnologije daleko lakše obavljaju. Uz upotrebu tehnologije bitna je i poslovna strategija, posmatranje zahteva i potreba korisnika, postupak naručivanja, isplate i naplate. Međutim, elektronska trgovina nije lišena i određenih teškoća. S jedne strane, konkurencija u elektronskom biznisu je ogromna, a stope profita niske. Firma koja se odluči na elektronsko poslovanje, nalazi se pred nizom izazova i rizika.
Jedna od glavnih prepreka je to što “mreža Interneta sama po sebi ne obezbeđuje potrebne uslove za bezbednu komunikaciju i elektronsko poslovanje. Potrebno je obezbediti sigurnost izborom odgovarajucih tehnologija, metoda i rešenja, te ih povezati u celinu, tako da sigurnost komunikacija preko Interneta bude najveća” . Ključni problemi koji su povezani sa bezbednošću poslovanja preko Interneta su:
– obezbeđivanje sigurnog prenosa podataka,
– dokazivanje istovetnosti osobe koja posluje preko Interneta odnosno autentikacija,
– nadzor dostupa do informacijskih izvora s obzirom na prava korisnika odnosno autorizacija,
– fizičko osiguravanje kompjuterskog sistema.

Takođe, razvoj mrežnih rešenja zahteva široku paletu stručnjaka kao što su:grafički dizajneri, programeri, stručnjaci za mrežnu sigurnost i drugi. Moderna rešenja koja povećavaju efikasnost tržišnog poslovanja su:
– savetovanje i zasnivanje rešenja na području Intranetaekstraneta, mrežnih aplikacija, mrežnih sistema, sigurnosti i skladišta podataka,
– savetovanje na području Interneta,
– pretvaranje programskih rešenja ili poslovnih procesa u nove okoline,
– instaliranje novih i održavanje postojećih programa.

Ovakav vid prometa robe i usluga je najviše uzeo maha u visokorazvijenim zemljama, sa tendencijom porasta trgovine i van granica tih zemalja. Očigledno je da obim svetske trgovine elektronskim putem, preko globalne mreže Interneta, je u stalnom usponu. Stoga, mnogo je više prednosti koje donosi elektronska trgovina, pa je ona od ogromnog značaja za savremenu ekonomiju.

Faze razvoja

ASC X12 standard
Još 1968. godine, pojavom EDI standarda omogućeno je raznim kompanijama obavljanje elektronskog poslovanja među sobom. Ali nije bilo ikakve garancije da EDI format korišćen za transakcije sa kompanijom A, može biti korišten za transakcije sa kompanijom B. Tek je 1984. godine ustanovljen ASC X12 standard kao pouzdano sredstvo za obrađivanje velikog broja transakcija. Taj događaj nije bio u središtu interesovanja, ali je ostao kao ključni momenat koji je obuzdao mogući haos u elektronskoj trgovini.
Netscape
Oktobra 1994. stiže novija verzija Netscape browsera, koju su napravili Andreessen i Jim Clark i koja se mogla skinuti sa neta. Jednim potezom postignut je dupli efekat, Netscape je proširio pristup elektronskoj trgovini i napravio presedan tako što je program stavio na raspolaganje svima koji imaju kompjuter i modem da ga besplatno (download) skinu sa njihovog servera. “Tehnološka prepreka bila je prilično visoka za nekog ko je samo želeo da se uključi na mrežu i obavlja poslove”, rekao je Greg Konezny, viši analitičar u US Bankcorp Piper Jaffray. “Da biste poslovali preko neta trebalo bi da ste kompjuterski programer. A Netscape browser je to svakome prilično olakšao”.
Daljiim napretkom u razvoju kompjuterske tehnologije i informatičkih standarda, javljaju se i prvi oblici elektronske trgovine uslugama.
Elektronsko poslovanje danas uključuje tri osnovna modela poslovanja:

– B2B (Business – to – Business),
– B2C (Business – to – Consumer), i
– B2E (Business – to – Employee).

Ovo su dodatni pojmovi

-G2B  (Government-to-Business)

-G2C  (Government-to-Consumer)

-C2C (Consumer to Consumer)  

 Značenje ovih pojmova pronadji na internetu  i ubaci u kviz

(Ovih ŠEST pojmova  neka ti bude osnova za mapu uma na stranici fotografije)  Navedi neki primer (sajtovi) 

DODATNA POMOĆ  JE NA OVOM LINKU ZA DODATE POJMOVE

http://www.knowledge-banks.org/racunarske_aplikacije_10_nfps_2_i_06/lekcije/lekcija5.pdf

 

Ovako integrisan sistem pedstavlja najekonomičnije okruženje za prezentaciju i plasman roba i usluga.
B2B (Business-to-Business) model elektronskog poslovanja predstavlja poslovanje između preduzeća, tj. razmenu proizvoda, usluga ili informacija sa drugim firmama iz okruženja. B2B predstavlja najraniji model elektronske trgovine. Razvoj B2B modela možemo podeliti na tri faze: EDI, osnovni B2B e-commerce i Electronic Marketplaces (eMarkets).
a) Početak B2B poslovanja vezuje se za pojavu prvih EDI sistema. Pre pojave EDI sistema, velikim ulaganjima u informacione tehnologije, kompanije su postigle značajan stepen automatizacije internog poslovanja. Međutim, njihova komunikacija sa poslovnim okruženjem obavljana je i dalje klasičnim putem. Naručivanje robe ili usluga podrazumevalo je da se nakon kreiranja u sopstvenom informacionom sistemu naruđbenice, ili računi štampaju i šalju poštom poslovnim partnerima. Kada kupac ili dobavljač, primi dokumentaciju ona se u većini slučajeva ponovo ručno prekucava i unosi u njihov IS. Pri tome, uvek postoji mogućnost da se pojave greške prilikom prekucavanja, da se dokument izgubi ili bude oštećen u transportu. Potrebno je bilo da se eliminišu svi nedostaci komunikacije klasičnim sredstvima, pa je rešenje pronađeno u uvođenju EDI sistema koji predstavljaju prvi vid B2B elektronskog poslovanja. EDI (Electronic Data Interchange) – elektronska razmena podataka se najčešće definiše kao: “razmena struktuiranih poslovnih podataka između računara zasebnih firmi” , izvršena bez manuelne intervencije, elektronskim putem, posredstvom standardizovanih poruka koje zamenjuju tradicionalne papirne dokumente. Treba istaći da je upotreba EDI česta pojava u slučajevima elektonskog poslovanja koji dakle, nisu elektronska trgovina. To su npr. registracija i proces registrovanja, upis studenata na studije i sudska administracija.
Pojavom Interneta i njegovom sve masovnijom primenom dolazi do pojave novih oblika B2B poslovanja.
b) Klasični B2B e-commerce sajtovi su u početku bili postavljani od strane velikih kompanija – snabdevača, koje su putem Interneta omogučile naručivanje i prodaju svojih proizvoda i usluga velikom broju svojih distributera i kupaca. Međutim, kupac je i u ovom modelu saradnje ostao uskraćen za mogućnost pristupa agregiranoj ponudi proizvoda i usluga iz oblasti njegovog interesovanja. Upravo to je i razlog daljeg razvoja B2B koncepta poslovanja.
c) E-marketplaces predstavljaju novi vid on-line posrednika koji na jednom mestu efikasno predstavlja agregiranu ponudu i tražnju. Ovaj model pruža kupcima niže troškove nabavke uz mogućnost kontakta sa novim dobavljačima, a isto tako i dobavljačima niže troškove prodaje uz mogućnost kontakta sa novim kupcima.
Postoji više različitih modela eMarkets-a u zavisnosti od toga ko ih je organizovao. Tako razlikujemo E-marketplaces organizovane od strane:
– jednog ili više velikih kupaca (Buyers-Driven eMarketplaces),
– industrijskih giganata, koji U ovom načinu poslovanja vide mogućnost povećanja efikasnosti lanca snabdevanja uz istovremeno značajno smanjenje troškova,
– jednog ili više velikih snabdevača (Suppliers-Driven eMarketplaces), ili
– neutralne treće strane (npr.privredne komore).
Analitičari predviđaju da će obim B2B poslovanja do 2004.godine biti li rasponu od 1500 do 2500 milijardi dolara. Istovremeno se predviđa da će se do 2003.godine više od polovine ovih B2B transakcija ostvariti u okviru E-Marketplaces elektronskih tržišta. B2B eMarkets nisu samo trenutni trend već jedan od mogućih dominantnih modela poslovanja u budućnosti.
Preostala dva modela elektronske trgovine jesu B2C i B2E modeli.
B2C (Business to Consumer) model podrazumeva poslovanje preduzeća sa krajnjim korisnicima. Za razliku od B2C trgovine, B2B povezuje sve učesnike u poslovnom procesu koji prethode krajnjem korisniku dobavljače, posrednike, distributere. Iako je B2C najaktivniji segment trgovine preko Interneta – prodaja roba i usluga krajnjem potrošaču, najveći profit u SAD ostvaruje se B2B modelom e-trgovine (sl.1).
Slika 1

Elektronska B2C trgovina se najčešće odvija preko specijalizovanih Internet prodavnica, tzv. On-line Shopova. Ovakva prodavnica je otvorena za svakoga ko ima pristup Internetu. To omogućava kompanijama u začetku da u rekordnom roku prikažu sebe kao ozbiljnog konkurenta i već dobro pozicioniranim kompanijama na tržištu. On-line prodavnice omogućavaju kupcu da kupuje iz cele proizvodne linije i dobija brze informacije o proizvodima i uslugama koji se prodaju preko Interneta. Ponuđeni su detaljni opisi proizvoda i usluga, dijagrami, ilustracije, cene i informacije o isporuci. Ovakva prodavnica pruža mogućnost bolje ilustracije proizvoda i usluga jer može virtuelno da prikaže svaku njihovu prednost i odliku, mnogo potpunije nego što bi se to moglo učiniti telefonom ili štampanim katalozima. Firme koje ne koriste mogućnost elektronskog poslovanja lišavaju se neposrednog dodira s kupcima i time konkurenciji obezbeđuju prednost. “Pritiskom na taster kupac se obaveštava, poručuje, proverava račun i dobija izveštaje bez zakašnjenja. Pristup je omogučen 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Iz komfora svoje kuće ili kancelarije roba ili usluga se može tražiti, razgledati, kupiti a da se uopšte ne napusti sopstveni prostor” .
B2E (business to employer) model obezbeđuje integraciju internog i eksternog segmenta poslovanja, odnosno B2B i B2C modela, u cilju povećanja obima ili kvaliteta elektronske trgovine uslugama.

Neke alatke e-trgovine

Server elektronske trgovine:
Najbolje se može definisati kao Web software koji obavlja neke od najvažnijih funkcija kao što su: online izlog i prikaz proizvoda, online naračivanje i upravljanje zalihama. Software radi povezano sa, online sistemima koji vrše obrade plaćanja. Prve trgovinske servere razvili su IBM, Netscape i Open Market. Kasnije su kompanije kao što su iCat, Inex, Microsoft, Connect, Oracle, Viaweb takođe razvili tgovinske servere.
Dobar primer trgovinskog servera je npr. “Microsoft Sile Server Commerce Edition” koji je najbolji za B2C Poslovanje-prema-Potrošaču aplikacije. Zajedno sa “Microsoft Internet Information Server”, koristi dinamične Web stranice putem ASP (Active Server Pages) i CGI (Common Gateway Interface) za povezivanje sa unutrašnjim bazama podataka preko Open Database Connectivity i “Microsoft SQL Servera” .
Sistemi plaćanja, u elektronskoj trgovini
Tri metoda plaćanja koji su u najčešćoj upotrebi su procesi u kojima se koriste modeli kao što su debit/kreditne kartice, elektronska sredstva tj digitalni čekovi i digitalni keš.
– Dodaci browsera poznati kao elektronski novčanici, predstavljaju identif1kovane kupce pokazujući njihove podatke sa kreditnih kartica i digitalnih sredstava, i oni mogu slobodno da se koriste zbog proizvođača browsera i sajtova koji koriste prednosti tih dodataka (Plug ins).
– Digitalni keš je sistem plaćanja koji omogućava digitalni prenos izveštaja o sredstvima sa jednog kompjutera na drugi. Kao serijski brojevi na pravim novčanicama brojevi digitalnog keša su jedisnstveni identif1katori koji potvrđuju da taj novac zaista vredi navedeni iznos, koji je izdala banka učesnica i koji predstavlja naznačenu sumu pravog novca. Njegova najbitnija osobina je da je anoniman kao i pravi novac i može da se ponovo upotrebi u poslovnim transakcijama za razliku od kreditnih kartica.
Procesorske aplikacije za plaćanje u elektronskoj trgovini
Ove aplikacije dmogućuju trasakcije, verifikacije kao i šifriranu bezbednost. Obično su integrisane u pozadinske aplikacije (nedostupne korisnicima) sa direktnom vezom/linkom sa autorizacionim sistemom za kreditne kartice. Prodavci procesorskih aplikacija za plaćanje su: Cybercash, CyberSource, IBM, IC Verify i Veriphone.

Tehnološki standardi elektronske trgovine

Pored osnovnog niza standarda koji su osnova Interneta, elektronska trgovina koristi nekoliko sopstvenih standarda od kojih se većina odnosi i primenjuje u transakcijama poslovanja prema poslovanju (B2B)
– Bank Internet Payment Systems (BPIS), Bankarski Internet sistem plaćanja predstavlja udruženi napor u kojem su učestvovale najveće američke banke, vladine agencije i visoko razvijene firme.
– Electronic Data Interchange (EDI) Elektronska Razmena Podataka, kreirala ga je američka vlada ranih 1970-ih godina a sada ga koristi 95% od hiljadu najuspešnijih kompanija (1000 Fortune). EDI je uobičajena struktura dokumenta dizajnirana za velike organizacije radi prenošenja standardizovanih podataka preko privatnih mreža. Kao što je već pomenuto, EDI nalazi primenu i na web sajtovima korporacija.
– Open Buying on the Internet (OBI) Otvoreno Kupovanje na Internetu: Ovaj standard, koji je kreirao Internet okrugli sto za kupovinu, treba da osigura da svi raznovrsni sistemi elektronske trgovine “razgovaraju” jedni sa drugima. OBI je pušten u rad od OBI konzorcijuma, podržavaju vodeće tehnološke kompnije kao što su ACTRA, InteliSys, Microsoft, Open Market, Orade.
– The Open Trading Protocol (OTP) Protokol o otvorenoj trgovini: OTP ima za cilj standardizaciju raznih aktivnosti vezanih za plaćanja, uključujući kupoprodajne ugovore, priznanice o kupovini i plaćanju. Kreiran je kao standard konkurentan standardu OBI od strane grupe kompanija uključujući AT&T, CyberCash, Hitachi, IBM, Orade, Sun Microsystems i British Telecom.
– The Open Profiling Standard (OPS) Otvoreni standard profila: Standard koji podržavaju Microsoft i Fire fly, OPS dopušta korisnicima da kreiraju personalni profil preferencija i interesa koji oni žele da primenjuju zajedno sa trgovcima. Ideja koja stoji iza toga jeste pomoć potrošačima za zaštitu njihove privatnosti ali bez odbacivanja online sakupljanja marketinških podataka.
– Secure Sockets Layer (SSL) Sloj bezbednog kontakta: Ovaj protokol zamišljen je da obezbedi bezbedno povezivanje na server. SSL koristi javni ključ za šifrovanje koji je jedan od najjačih metoda šifrovanja u okruženju radi zaštite podataka dok putuju Internetom. SSL je kreiran od strane Netscape-a ali sada je dostupan za upotrebu bez plaćanja nadoknade Netscape-u.
– Secure Electronic Transactions (SET) Bezbedne Elektronske Transakcije: SET šifrira brojeve kreditnih kartica uskladištene na serverima trgovaca. Ovaj standard koji su kreirati Visa i MasterCard, uživa široku podršku u bankarskim krugovima. Prve trgovine omogućene putem SET-a testirane su u Aziji.

Iskustva u svetu

Elektronska trgovina, počev od 1998. godine, ima ubrzano širenje u razvijenim zemljama. Zemlje u razvoju za sada zaostaju za razvijenim, ali pokazuju tendenciju skorijeg prelaska na ovaj vid trgovine. Prema nekim analizama e- Marketer-a, podaci pokazuju da prihod od elektronske trgovine u svetu je 1999. iznosio 98,40 milijardi USD, u 2000.godini 233,40 milijardi USD i u 2001.godini 443,89 milijardi USD. Ipak, mnogi izvori navode veće brojke. Na slici 2 prikazan je dijagram procene Gartner Group istraživanja.
Slika 2

Procenjuje se da oko 50% firmi u SAD i oko 35% firmi iz zemalja Evropske Unije već koristi elektronsko poslovanje. Analitičari predviđaju da će prihodi od elektronske trgovine u 2002.godini dostići cifru od 805,08 milijardi USD, a već 2003.godine 1442,78 milijardi USD. Dakle, razvoj elektronskog trgovine će se odvijati još bržim tempom i sa još većim finansijskim obimom.
Razvoj elektronskog poslovanja dovodi do pojave novog modela firme u kojoj se najveći deo poslova obavlja preko Interneta/Intraneta. Ove firme Internet ne koriste samo kao tehnološku infrastrukturu već i kao organizacionu i poslovnu formu novog modela poslovanja. Na mreži su prisutni ponuđaći, distributeri, snabdevači i svi ostali učesnici poslovanja. Novi model firme se prihvata jer doprinosi konkurentnosti i profitabilnosti.

Pravno regulisanje

Kako je e-trgovina počela da uzima maha javile su se inicijative i uočile potrebe da se osnovni pojmovi, procedure, integritet poruke, verodostojnost potpisa, sigurnost poslovanja i niz drugih pitanja jedinstveno regulišu.
Otvaraju se brojna pravna pitanja vezna za regulisanje elektronskog potpisa, kvaliteta proizvoda i usluga, zaštitu potrošača i intelektualne svojine, ali i borbu protiv kompjuterskog kriminala.

Evropska inicijativa o elektronskoj trgovini

Evropska inicijativa o elektronskoj trgovini treba da omogući razvoj tog načina trgovine, koja je u Uniji promovisana uvodjenjem jedinstvene valute evra.
U jednom delu tog dokumenta se ukazuje da visoke carine na terlekomunkacione usluge predstavljaju najveću prepreku razvoju elektronske trgovine i da bi se to sprečilo pristupilo se liberalizaciji telekomunikacija u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i postizanjem medjunarodnih sporazuma o ukidanju carina (ITA) i necarinskih barijera (MRA).
Da bi se stvorio povoljni pravni okvir za odvijanje i razvoj elektronske trgovine, ističe se potreba razvoja tehnologije zaštite (digitalni potpisi, digitalni sertifikati i sigurni sistem plaćanja). Moraju se, takodje, izbeći pravne nedoslednosti i obezbediti jedinstven pravni okvir na nivou Unije od osnivanja preduzeća, obavljanja elektronske trgovine, sklapanja Ugovora do plaćanja.

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

Primena informacione i komunikacionih tehnologija u ekonomiji dovela je, i još uvek dovodi, do strukturalnih promena mnogih segmenata ekonomije, čije dejstvo tek treba izražajnije da se oseti. ICTu elektronskoj trgovini obezbeđuju veću efikasnost poslovanja, fleksibilniji nastup preduzeća na tržištu, jaču povezanost prodavaca i kupaca, ubrzanje transakcionih operacija, smanjenje troškova poslovanja, uvećanje profita, itd.
U poslednjih nekoliko godina uvedene su ogromne izmene u načinu poslovanja kompanija, prodaji roba i usluga i u komuniciranju sa dobavljačima i kupcima. Male elektronske zajednice stupaju na tržište sa inovativnim načinima prodaje svojih roba i usluga. Ovo je vreme značajnih mogućnosti za ona poslovanja koja obuzdavaju moć novog tržišta, odnosno elektronske trgovine, one kompanije koje podcenjuju njenu moć mogu zaostaci dok ostale kompanije bujaju u novom okruženju. Elektronska trgovina će igrati veoma veliku ulogu u načinu na koji vode svoje poslovanje male, srednje i velike kompanije bilo sa svojim potrošačima, ostalim poslovnim subjektima ili sa oboma. Veoma je važno u ranoj fazi razumeti tržište elektronske trgovine. Sada je takođe vreme za preduzetnike i male privrednike da se takmiče na istom polju kao velike korporacije.
U elektronskoj zajednici nedostatak nekretnine nije neki nedostatak. Ne posedovanje velikih resursa kao što su zaposleni i kapital, ne predstavlja neku smetnju. Ideje, inovacije i motivisanost vode napred. Većina kompanija sa najuspešnijom prodajom putem elektronske trgovine mlađe su od pet godina. Moć elektronske trgovine upravo leži u činjenici da kada jednom uradite nešto kako valja to vam se višestruko isplati.